Господинот Ѓоргиев сум го коментирал многу пати во минатото.
Жалам што тој самиот се компромитираше изминативе години, изјави денеска
премиерот Христијан Мицкоски, одговарајќи на новинарско прашање за составот на
Мешовитата историска комисија со Бугарија.<span lang="MK" style="mso-ansi-language:
MK"></span>
Според премиерот, еден од двајцата копретседатели на
Комисијата, професорот и академик Драги Ѓоргиев „коленичел пред министерски и
премиерски кабинети, наместо да си ја гледа работата“.<span lang="MK" style="mso-ansi-language:MK"></span>
Мицкоски информира дека на денешната владина седница, точка
на дневен ред не бил составот на Историската комсија, но најави дека ќе претрпи
измени и дека тоа ќе биде одлучено на една од наредните редовни седници, со
новиот предлог за членови.<span lang="MK" style="mso-ansi-language:MK"></span>
Ѓоргиев во изјава за „Призма“ истакна дека премиерот со
изјавите ја компромитира работата на идната историска комисија.<span lang="MK" style="mso-ansi-language:MK"></span>
<span lang="MK" style="mso-ansi-language:MK">Во меѓувреме комисијата
со Бугарија не ги оправда очекувањата на македонските граѓани за заштита на
државните интереси, беа прифатнеи измени во македонските учебници, а двајца
членови беа променети затоа што не се согласуваа да попуштат на притисоците врз
комисијата.</span>
Повеќемина познавачи посочија дека нема реципроцитет за
историските учебници и на овој начин македонското образование може да се доведе
во потчинета положба и дека во бугарските учебници нема да биде претставени
историските извори, документи и сведоштва на македонската историографија,
воопшто видувањата на македонските историчари.
Според проф. д-р Ванчо Ѓорѓиев, поранешен член на
комисијата, на 15-та редовна средба на комисијата биле нарушени договорените
принципи, односно консензуалното носење на одлуките. На оваа средба, под
влијание на двајца македонски членови на комисијата, имало отстапки за
средновековниот владетел Самуил. Македонските членови на комисијата испратиле
две пораки до бугарските колеги, а тие пораки биле причината за напуштање на
работата на комисијата од страна на Ѓорѓиев.
– На некој начин насилно. Имавме интензивна дебата и реков
дека не се согласувам со тоа. Меѓутоа пораките беа разменети – посочи Ѓорѓиев,
за Нова Македонија.
Според него, препораките од страна на македонските членови
на комисијата до нивните бугарски колеги беа прекршување на македонските
„црвени линии“. При мешаната комисија од страна на двете министерства има
технички секретари, кои се грижат за организација на комисијата и кои не
учествуваат во нејзината работата. За време на работата на комисијата, тој ден,
внатре бил висок функционер на Министерството за надворешни работи. Човек кому
не му е местото тука. На некој начин тој беше тука да дава инструкции – вели
Ѓорѓиев.
За политичката димензија и работата на комисијата, Ѓорѓиев
вели дека токму тогаш, меѓу двата изборни круга, некој го избрал моментот за да
ги прекрши македонските „црвени линии“, да отстапи од сето она што дотогаш било
разговарано.
– Тоа е лесно докажливо ако се разгледаат записниците пред
една година како течеле. Какви препораки сме нуделе – нагласи Ѓорѓиев.
Од нашите отстапки, направени поради политичко влијание над
македонскиот дел од комисијата во врска со прашањата за цар Самуил, беа
прекршени основните принципи на работењето на комисијата, засновано врз
историско-научниот принцип. Наедно, принципот дека комисијата требаше да биде
ослободена од политичките притисоци и стеги, исто така беше прекршен. Со тоа,
работата на македонскиот дел од комисијата целосно беше компромитиран.
Продолжувањето на работата по таков преседан, би можело да оди само во корист
на нашата штета. А, секако, во корист на бугарските хегемони цели, нагласи
своевремено професорот Ѓорѓиев