<span lang="MK" style="mso-ansi-language:MK">На 16 мај 1992
година, во 5:30 часот, ЈНА го уништи нејзиниот највреден објект.<span style="mso-spacerun:yes"> </span>Ако патот ве однесе до Личко Петрово Село и
во близина на споменикот подигнат во спомен на 1.265 жртви на усташкиот терор,
свртете во правец на Жељава, ќе стигнете до падините на планината Плешевица. </span>
<span lang="MK" style="mso-ansi-language:MK">На нејзиниот врв
се урнатините на поранешниот радарски центар со кој ЈНА од овој дел на Хрватска
можеше да го надгледува небото на повеќе од половина СФРЈ и да го надгледува
воздушниот сообраќај во поголемиот дел од Италија, Австрија и Унгарија.</span>
<span lang="MK" style="mso-ansi-language:MK">Но, она што е
важно не е што има на Плешевица, туку она што таа го чува во своите пазуви. А
тоа е подземен аеродром кој се градел повеќе од десет години и во кој се
инвестирани повеќе од осум милијарди долари. Претворено во денешната вредност,
тоа би изнесувало повеќе од 20 милијарди долари. Затоа многумина велат дека ЈНА
била осмата југословенска република за која биле издвоени 20 отсто од бруто
националниот производ, за разлика од сличните подземни, но помали објекти за
сместување на воени авиони, кои ЈНА ги изградила во близина на Приштина, Сплит,
Мостар и Подгорица, „Желјава“ (именувана по блиското место) е изградена за да
преживее директен нуклеарен удар. <span style="mso-spacerun:yes"> </span>И да
остане оперативен за да може повеќе од 50 авиони Миг 21 да продолжат со
борбените операции. </span>
<span lang="MK" style="mso-ansi-language:MK">Проектираните
услови за работа и живот предвидуваа целосна автономија на објектот за период
од 30 дена. Базата имала сопствен водовод и канализација, посебен систем за
климатизација, сопствена електрана и снабдување со дизел и мазут за генератори.
Во планината се закопани пет цистерни за воздухопловно гориво, секој со
капацитет од илјада литри. Кога ќе се потрошел, керозинот пристигал преку
подземен цевковод од ридовите кај Бихаќка.</span>
<span lang="MK" style="mso-ansi-language:MK">Во „Желјава“ се било
„најдобро“. Слични капацитети имале и Швеѓаните и Швајцарците, но многу
поскромно. </span>
<span lang="MK" style="mso-ansi-language:MK">Сепак, на 16 мај
1992 година, во 5:30 часот, ЈНА го уништи нејзиниот највреден објект. Поради
можноста тој да биде окупиран од припадници на новоформираните армии и
паравојски, Југословенската армија ја запечати судбината на аеродромот.
Подземните објекти беа оштетени за повеќе да не можат да се користат, а пистите
беа систематски уривани и онеспособени.</span>
<span lang="MK" style="mso-ansi-language:MK">Ако се преселиме
во денешно време, „Жељава“ е првокласна туристичка атракција. Подземниот
аеродром го посетуваат повеќе од 100.000 туристи секоја година. Повеќето
доаѓаат намерно. Значителен број туристи доаѓаат од блиските Плитвички езера.
Сите сакаат да ја видат зградата која многумина на интернет ја нарекуваат
„гробница на ЈНА“. И поранешни заеднички, големи држави.</span>
<span lang="MK" style="mso-ansi-language:MK">Никој не се грижи
за објектот. На само неколку десетици метри од неа минува државната граница на
Хрватска и Босна и Херцеговина, поради што некои имотни односи се уште не се
решени.</span>
<span lang="MK" style="mso-ansi-language:MK">Од четирите влеза
во подземните галерии на аеродромот, три се отворени. Низ преостанатиот влез
може да се помине, но по заобиколен пат, низ полуурнати ходници. Од безбедносни
причини некој блокирал два влеза со наполнета земја, за да спречи возила да влезат.</span>
<span lang="MK" style="mso-ansi-language:MK">Влезот број два
останува отворен. Како во најдобрите денови, кога низ него минувале
суперсонични авиони. Можете да поминете низ него со автомобил или мотор. Овде
започнува темнината и по првите неколку метри од длабочините на планината
пристигнува студен и многу влажен воздух. Идеално место за снимање филмови за
пост-апокалиптичниот свет Галериите за сместување на авионите останаа
недопрени. Се добива впечаток дека рударите не сакале да го уништат, туку само
да го онеспособат аеродромот. Можеби некој им кажал, или самите верувале дека
ЈНА ќе се врати.</span>
<span lang="MK" style="mso-ansi-language:MK">Повеќе не се
зборува за реконструкција на подземниот аеродром. За разлика од галериите,
придружните тунели беа целосно уништени. Просториите за складирање на ракети и
бомби, вентилационите тунели и електраната со генератори семаксимално
опустошени. А она што не беше уништено во 1992 година, подоцна е срушено.
Трговците со секундарни суровини ги срушиле сите жици, ископале подземни
инсталации за да ги извадат преостанатите жици. Ни тоа не им било доволно, па
ги исекле и челичните резервоари за гориво.</span>
<span lang="MK" style="mso-ansi-language:MK">Од влезот број
два, патеката води директно до пистата. Моторизираните посетители ја користат
можноста да ги возат своите возила најбрзо што можат по патеката од три
километри. Зашто, реално, каде на друго место можат да го сторат тоа без страв
од полиција и казни. Таа писта продолжува на уште една од вкупно петте. И така
натаму.</span>
<span lang="MK" style="mso-ansi-language:MK">На интернет може
да се најдат водичи за посета на „Жељава“, но и таму треба да се внимава. Сето
тоа е многу аматерски. Нема лиценци или дозволи. Сепак, дури и тоа е подобро од
соло турнеја. Гласините велат дека шумите околу аеродромот се уште се минирани,
па затоа најдобро е да се избегнуваат зелените површини.</span>
<span lang="MK" style="mso-ansi-language:MK">Изборот на водич
е специјална лотарија. Тоа се претежно помлади луѓе, родени по деведесеттите.
Приказната зафаќа и чувствителни, национални теми. Затоа што не треба да
заборавиме дека ЈНА и Југославија имаат крајно негативен контекст за Хрватите.
Ако на тоа се додаде и споменикот на усташките жртви, протерани Срби, има
можност за остри зборови. </span>
<span lang="MK" style="mso-ansi-language:MK">„Жељава“ треба да
се посети. Тоа е споменик на времето кога Американците низ Маршаловиот план
инвестираше десетици милијарди долари во изградбата на „Жељава“, военото
пристаниште „Лора“ и атомското засолниште во Коњиќ. Некој пресметал дека,
доколку тие пари се инвестирале во развојот на југословенската економија,
нашите родители ќе имале подобар стандард од тогашната Австрија. Во тој случај,
можеби, но само можеби, таа земја не би се распаднала. Сите би биле богати и
среќни, куќите би биле направени од чоколадо, прозорците од мармалад...</span>