Последниот спор меѓу Германија и Турција се однесува на донер ќебапот. Пред две години, Турција поднесе барање до Европската Унија за донерот, подготвен од зачинето месо, печено на вертикален ражен, да биде заштитено според шемата на ЕУ „загарантирани традиционални специјалитети“ (TSG).
Доколку ЕУ го одобри барањето, донерот ќе мора да биде подготвен според турските спецификации, вклучувајќи го и видот на месото (говедско, пилешко и јагнешко месо се дозволени, но телешко и мисиркино не се дозволени) и начинот на маринирање и сечење, пренесува Економист. Иако Турција не е членка на ЕУ, таа го искористи своето право да поднесе барање.
Доколку нивната пријава е успешна, само големи парчиња говедско и јагнешко месо, „хоризонтално исечени на котлети со дебелина од 3-5 мм“, може да се означат како „јапрак“ (или исечен) донер, додека пилешките котлети може да бидат дебели 1-2 сантиметри во варијанти на пилешко.
Ова не им се допаднало на љубителите на донер надвор од Турција. Германија се спротивстави на турскиот предлог. На 19 септември, Европската комисија им даде на двете страни шест месеци да постигнат компромис. Доколку не успеат, комисијата ќе одлучи за статусот на TSG на донаторот.
Донер ќебапите што ги јадат Германците се многу различни од оние во Турција. Германската варијанта, која беше воведена и усовршена од турските работници во 1970-тите, а подоцна се прошири и во другите европски земји, обично се служи во леб од пита, со зелка или зелена салата и прелиен со сосови.
Во Турција, донер обично се служи на ориз или во лаваш (различен вид леб), со компири, домати и лути пиперки. Неколку смели донер мајстори во Истанбул додаваат топено сирење, но повеќето не користат сос од лук.
Овие разлики се важни. Продажбата на донер низ Европа изнесува околу 3,5 милијарди евра годишно, од кои 2,3 милијарди евра се трошат во Германија. Ако Турција успее во своето тврдење, јадењето познато на повеќето Европејци како донер ќебап ќе мора да се продава под друго име.
Едно нешто за кое се согласуваат Турците и Германците е дека донерот станал прескап. Цените во некои ресторани во Германија и Турција сега достигнуваат речиси 10 евра по порција. Во Турција тоа е приближно половина од дневната минимална плата.
Жителите на Германија, загрижени поради поскапувањето на еден од најпопуларните прехранбени производи, на почетокот на годинава ги повикаа властите да го субвенционираат бизнисот со правење ќебапи. Зголемувањето на цените на донерите стана толку топ тема што канцеларот Олаф Шолц објави објаснување за причината за оваа појава на социјалните мрежи.
Според германскиот канцелар, растот на цените е поврзан со зголемување на платите и трошоците за енергија. Терминот „донерфлација“ се појави на интернет, што ја одразува загриженоста на луѓето за поскапувањето на ќебапите. После тоа, екстремната левичарска партија Die Linke излезе со иницијатива за ограничување на максималната цена на донерите.
Во документот на левичарската партија беше предложено цената да биде 4,9 евра за секого, а 2,9 евра за младите од семејства со ниски приходи. Поддржувачите на мерката тврдеа дека тоа ќе им помогне на луѓето со ниски приходи да се справат со растечките цени.