Часовникот е мерна единица за мерење на времето. Тоа е општо
познато. Меѓутоа, она што е помалку познато е дека часот како мерна единица бил
дефиниран во древниот Египет. Потоа, некои мудри луѓе поставиле репер дека
денот има 24 часа.
За да го пресмета времето, на човекот му бил потребен уред
за мерење на текот на времето. Така, се родил часовникот кој мери временски
единици помали од денови, месеци и години. Дотогаш човекот може само да ја
констатира промената на денот и ноќта.
Првите часовници биле едноставни. Мерењето на текот на
времето е споредено со протокот на вода или песок. Имало и сончев часовник.
Сепак, до појавата на механичките часовници, времето не било секогаш точно.
Првите механички часовници се напојувале со систем за проток
на вода или биле користени тегови за напојување на уредот. Дури во 1674 година
бил измислен систем кој со сигурност го одредува ритамот на механички
осцилатор, што ја отворило можноста за понатамошен развој на часовниците во
насока што води до современите уреди што ги знаеме.
По класичните, механички часовници, се појавуваат
дигиталните часовници. Има и кварцни часовници кои се појавиле во
седумдесеттите. Тие можат да имаат класичен изглед, со стрелки и бројчаник или
дигитални.
Што и да го придвижува класичниот часовник, денес тој е
многу повеќе од уред за мерење на времето. Тоа е дел од накитот, особено за
мажите.
Часовникот зборува за имотот на сопственикот, но и за стилот
кој одговара на облеката и начинот на живот. Едно е сигурно, часовникот никогаш
нема да излезе од мода.